Re: [Serbiangnome-lista] Stilovi i prevodi

[Страхиња Радић]

Дана 2003.09.07 10:59, Danilo Segan је написао:
> > 1a) Koliko puta treba da ponovim  -  1b) Koliko puta trebam da  
> > ponovim

        Уместо „требам“ (!!!) би требало ;^) да стоји „би требало“. Неки
професори српског би рекли: „А како би то мењао по лицима? Требам, требаш,
требате, требају...“ ;^))))

> > 2a) To bi trebalo ostaviti        -  2b) To treba da se ostavi
> > 3a) Ne mogu učitati               -  3b) Ne mogu da učitam
> > 4a) Želite li da izađete          -  4b) Da li želite da izađete
> > 5a) Morate uneti adresu           -  5b) Morate da unesete adresu
> > 6a) Ne mogu se povezati           -  6b) Ne mogu da se povežem
[...]
> Razlozi ovoga su prosti -- konstrukcija sa infinitivom je retka u  
> govoru, i ljudi je kod nas koriste samo kada zele da izgledaju  
> "pismenije" i da pisu "knjizevnije" ;-)
> 
> Uostalom, nju je teze i razumeti (kada ste culi nekog da kaze "ne mogu  
> pojesti toliko hrane"; uglavnom je to "ne mogu da pojedem toliko hrane" ;-).

        Ово је у ствари заостатак из периода „српскохрватског“ језика. Просто
речено, Хрвати кажу да Срби „какају јер дакају“, а ја бих рекао да они „какају
јер какају“. ;^))) Титикака. ;^)))))

        А сад озбиљно: није толико погрешно понекад употребити (sic!) ;^)
инфинитив, али у српском језику је природније да се употребљава везник „да“.
Одлука да ли да се користи „да“ или „-ти“ би требало да буде природна, то треба
*осећати*. Реченица мора да тече, да што мање буде вештачка. Зато ја говорим да
преводиоци морају да пре свега добро познају и *осећају* свој, *МАТЕРЊИ* језик.
Просто речено, хакерима аферим енглески, а добрим „спикерима“ аферим остало.

> Znaci, ja bih se odlucio za "linija za naredbe", "linija naredbi",  
> "linija za naredjivanje", ili, nalik tvome, "naredbena linija".

        Још нешто: s/линија/ред/g. Мислим да је природније рећи „ред“, јер је
„линија“ геометријски појам, а „ред(ак) текста“ је већ нешто друго.

> Mada je "eksterni" u sirokoj upotrebi kod nas, ne znam sta je lose sa  
> srpskom reci "spoljasnji" ili "spoljni" sa istovetnim znacenjem.

        Тачно. И ја сам за „спољни“.

> > folder          - direktorijum
> > directory       - direktorijum
> 
> Ok, ovo je svima poznato da nije lako resiti, a u svakom slucaju se  
> svodi na strane reci (katalog, fascikla, direktorijum, folder,...) --  
> pa cemo da koristimo onu rec koja je uobicajena u POSIX sistemima:  
> direktorijum.

        Ја сам користио „фасцикла“ као превод „folder“, јер Руси кажу „папка“.
Како смо ми историјски били везани за Швабе, код нас се у канцеларијском (опет
швапски израз) жаргону одомаћио израз „фасцикла“.

> > sort            - poredak
> > pane order      - poredak okvir
> 
> Ovde je problem "pane", a ne "order". Nezgodno je to prevesti kao  
> "okvir", zato sto se "frame" dosta cesto koristi. Mozda je prihvatljivo  
> reci "odeljak" u smislu "odeljak glavnog prozora" (usput, odeljak/ 
> section se ne koristi u prozorima, pa necemo preopteretiti izraz)?

        М.Бенсон:

pane [pejn] n okno; a window ~ prozorsko okno (esp W: staklo)

        Дакле, „окно“.

> action = delovanje, radnja ;-)
> 
> Znaci, "stanje radnje" :)

        Слажем се.

> > expand thread   - razgranaj nit rasprave
> > colapse thread  - skupi nit rasprave
> 
> Neko mi je jos ranije rekao da kod nas "nit" i nema mnogo smisla u vezi  
> sa raspravom. Inace bih prevodio "thread" kao "tok" (kako tece  
> rasprava), a ovo gore samo kao "razgranaj raspravu" i "skupi raspravu".

        разгранај нит
        сажми нит

> > scrolling       - klizanje
> 
> Jos jedan nezgodan izraz. Ne bi bio toliki problem da se prihvati  
> klizanje, da ne postoje i cesto se koriste "slider" elementi, tj. PRAVI  
> klizaci ;-) Kada mogu da izbegnem upotrebu "klizanja" za "scrolling",  
> to uradim pomocu "pomeranja" (npr. 'pomeri sadrzaj gore' za 'scroll  
> up').

        Ја сам за „scroll“ = „клизање“, „scroll bar“ = „клизач“. „Slider“ јесте
проблем. „Скала“?

> > create          - napravi

        створи

> > separator       - razdvajač

        раздвајач

> > delimiter       - razdvajač

        граничник

> > bold            - masno

        полуцрно — потврђен типографски израз

> > parse           - obrada

        рашчлањивање

> > optional        - ostalo/neobavezno

        необавезно

> > version         - izdanje

        version = верзија,
        release = издање

        Нпр. „X (version) 11 release 6“ = „Икс (верзија) 11 издање 6“

> > font            - slovni skup (da li da prihvatimo ovo?)
> 
> Za sada ne. Mozda kasnije, a i nisam siguran u ovaj deo "skup". "Slog  
> slova" mi se cini prikladnijim: da li neko mozda zna nekog starog  
> stampara u Srbiji koga bismo mogli da priupitamo kako zapravo nazivaju  
> to?

        Ја сам за „фонт“ у смислу професионалног, типографског израза, док се
„стари штампар“ не нађе. Узгред, тај „стари штампар“ би вероватно употребљавао
швапски израз, пошто смо ми све „западне ствари“ (и ово је сумњиво: пре бих
рекао да су Кинези први измислили штампу, мноого пре Гутенберга) при ослобођењу
од Турака сазнавали преко Шваба и Француза. Дакле, рекао би нешто као
„druckenschrift“ (нека ме исправе они који знају швапски). На руском је ово
„шрифт“.

> > profil          - postavke

        профил

> > invert          - preokreni
> 
> Ili "izvrni"

        „Изврни“ или „обрни“, зависно од тога шта се „из/обрће“.

> > restored        - povraćeno
> 
> Hehehe... prevedi: "I restored my data". Ja bih ipak uzeo samo izraz  
> "vratiti", da ne bude:
>   "Povratio sam moje podatke" ;-)

        Шта ће ти „по“? Просто: „враћено“.

> > resume          - pokreni (prenos)
> 
> Hm, zar ovo nije "nastavi", ili "produzi"?

        настави.

> > homepage        - domaća strana

        Слажем се. Драго ми је да је мој превод прихваћен. ;^)

> > newsgroup       - diskusiona grupa
> 
> Ma "raspravljacka skupina" :-)

        „Међу нама“. ;^)))))))))))))))

> > mailing list    - dopisno društvo
> 
> Da, zvuci zanimljivo (to je cini mi se Filip jos ranije predlozio u  
> dopisnom drustvu "Nase pismo"), ali je problem sa razumevanjem (kada  
> sam to bio stavio na *pocetnu* stranicu prevod.org, dobijao sam poruke  
> sa pitanjima gde se prijavljuje na listu :-().

        Занимљиво.

> > headers         - polja zaglavlja (kod mail i news poruka)

        „Заглавља“. Погледај мој превод Балсе.

> > e-mail          - e-pošta/(e-pismo ili e-poruka) *
> 
> Da, mislim da bismo mogli da koristimo sva tri izraza, bez potrebe da  
> bilo koji iskljucimo (narocito ako navodimo "e-" na pocetku; ne znam  
> jos nikoga ko bi razumeo "e-pismo", a ne "e-poruka", ili obrnuto :-).

        С тим што проф. Доналд Кнут мисли да је цртица непотребна и да припада
прошлости. Посетите његову домаћу страну на http://cs.stanford.edu/~knuth (не
знам да ли је ова адреса исправна, пошто је нисам одавно посећивао — једно
„Donald Knuth homepage“ на Гуглу ће одрадити посао). Дакле, ја користим
„епошта“ када се мисли на збирну именицу, нпр. „email settings“ = „подешавања
епоште“, „еписмо“ када се мисли на конкретно писмо, нпр. „your email is sent“ =
„ваше еписмо је послано“. „Епорука“ се ређе користи, ако уопште има смисла. То
би више одговарало ICQ-у и сл.

> > empty/erase cache - isprazni ostavu
> 
> Zanimljivo pitanje je izraz "cache". Mislim da je "ostava"  
> odgovarajuca, a cache se cesto koristi, pa bi valjalo imati  
> odgovarajuci prevod. Mislim da je za ovo veoma bitan
> prevod.org/recnik/cache, i tu taj tvoj prevod "vodi". Ih, moracu da  
> menjam jos gomilu mojih prevoda ;-)

        „Остава“ је и мој избор.

> > Buni me ovo: character encoding
> 
> Vrlo nezgodno. Zapravo radi se o "preslikavanju znakova" (kodiranje je  
> vrsta [najcesce bijektivne, tj. 1-1 [injektivna] i na [surjektivna]]  
> funkcije, ili na srpskom, preslikavanja).

        „Кодирање знакова“. Сваки знак добија свој *код*, па био он дугачак
један, два, три, или више бајтова. Претварање знакова (како оно беше: две
представе — глиф+код?) у кодове.

> Evo jos da se pravdam malo: ovo gore su *moja* misljenja, i nisu  
> nikakve "odluke".

        Такође, и оно што сам ја писао су моји ставови, мада сам ја у
досадашњој „брљи“ (званичан Данилов израз за „превод Гнома 2.4“ ;^)) ) изразио
мој став о превођењу кроз исправку превода Балсе, па сви могу да виде како моје
варијанте изгледају и делују у стварном раду. Такође, мислим да би требало да
се појави и мој превод Линкса, у ком сам употребио много мојих израза за
„мрежне“ појмове.

        Поздрав,
        Страхиња

-- 
((((  +  )))) „Су чимъ ће те изаћ' предъ Милоша
((( IC|XC )))  И предъ друге Србске витезове,
(( +--+--+ ))  Кои живе докленъ сунца грїе?“
((( NI|KA )))
((((  +  ))))    — П.П.Ньегошъ, „Горскїй вїенацъ“