Re: [Serbiangnome-lista] ОДА БИР?

[Danilo Segan]

субота, 27. септембар 2003. 17:03:45 CEST — Владимир Маринковић написа:
> Ћаос!
>
> Од недавно сам почео да се занимам за преводе разних програма и  
> радних површина.

Надам се да ће из тог занимања ускоро произаћи и воља за активним  
учествовањем :-)

> Тренутно живим у иностранству и немам баш пуно завршених разреда  
> српског језика (свега основну школу), али ја барем сматрам да  
> познајем довоњно језик да могу да осетим када ми нешто звучи ван  
> памети...

Одлично! Ја бих приметио нпр. ово „довоњно“, и то заменио неком другом  
речи која је ближа већини људи, нпр. „довољно“ :-Р

Ипак, озбиљно, школа није услов за познавање језика. Има многих који су  
прошли и боље и веће школе од мене за српски језик (ја сам ишао у  
средњу стручну математичку школу [зову је и Математичка гимназија :],  
па је српски језик био на нешто слабијем нивоу од неких других школа),  
али ипак не баратају сјајно српским језиком.

Чак штавише, већина модерних политичара и јавних личности не уме да  
користи матерњи језик, а они бар тврде да су прошли силне школе. Значи,  
познавање правилног говора нема (сувише) везе са школом, већ са жељом  
да се правилно говори.

> Два пута сам се до сада сусрео са речју "ОДАБИР". Та реч ми никако не
> звучи правилно, тако да, први пут када сам је сусрео (није важно  
> где), нисам одреаговао...

Не знам да ли је „правилна“ или не, али у сваком случају звучи као  
једна од домаћих речи, настала од речи, која, свакако се слажеш, јесте  
правилна: одабрати.

Разлика између „одабрати“ и „изабрати“ је веома мала, а неретко и  
непостојећа. Очекујем да је иста ситуација и у случају

> Ево је доле у тексту по други пут... С
> обзиром да из српског имам само пет минута школе и мали одмор, узео
> сам да се консултујем са књигама:
>   - Лексикон страних речи, Милан Вујаклија: Као и очекивано, _нема те
> речи_.

Наравно, бесмислица је очекивати да лексикон страних речи садржи домаћу  
реч :-)

>   - Српскохрватско-Енглески речник, Мортон Бенсон: _Нема те речи_.

Колико знам, речник српскохрватског језика из давне 1976. године садржи  
6–7 књига отприлике истог обима као и читав речник Мортона Бенсона. За  
очекивати је да се у њему налази око 17% речи српског језика :-)

>   - Правопис српскохрватског књижевног језика, Матица српска и Матица
> хрватска: _Нема те речи_.

Хм, мислим да правопис и не треба да пописује друге речи до оних  
спорних. А ниједна реч није спорна док неко не изрази сумњу (тј. реч  
„одабир“ није била спорна док се ниси огласио :-)

>   - Речник савременог српског језика с језичким саветником, др Милош
> Московљевић: _Нема те речи_.

Опет, препоручујем речник српскохрватског језика Матице српске-Матице  
хрватске, који је највероватније знатно обимнији од тог речника. Ипак,  
проверићу и сам то касније (на дохват руке ми је само 5. књига: П–С).

> Мој закључак је да та реч није баш правилна. Као што рекох, ја (а и
> све ове књиге) можда грешим, па бих волео да ми ви, који користите ту  
> реч, дате барем један доказ о правилности те речи.

Као прво, мислим да је бесмислено говорити о „правилности“ речи која је  
у тој мери једноставна као што је „одабир“. У одређеним крајевима  
Србије се често употребљава и израз „одабирати“.

Значи, питање није да ли је та реч „правилна“, већ да ли она има  
утврђену примену у модерном српском језику, и да ли је прихваћена у  
*књижевном* језику.

Саму правилност речи бисмо испитивали на основу њене творбе, облика и  
*примећених* правилности у српском језику (ја не волим да кажем  
„прописаних правилности“, пошто је прво настао језик, па тек затим су  
примећена правила којима се он покоравао).

> Ово писмо нема за циљ да икоме ишта набија на нос или вређа. Ја бих
> волео да знам ово због себе и због мог личног упознавања језика.

Нисам ја сигуран ;-)

Но, нема проблема — као што рекох, реч постаје спорна тек када је неко  
доведе у питање. Спорове можемо решавати само ако постоје, па је боље  
да постоје него да нико не буде сигуран шта ваља, а шта не.


Касније ћу јавити шта каже речник српскохрватског језика.


Живели,
Данило