Re: [Serbiangnome-lista] Eto, prijavio se i ja

[Страхиња Радић]

Дана 2003.09.16 11:10, Milos Rancic је написао:
> Tvrtko je ziveo tri veka posle perioda koji sam opisao. Ni cirilica ni
> glagoljica u to doba nisu postojale.

        Шпекулације о томе шта су стари Словени користили пре Светог
Константина Философа су одувек биле омиљено средство разних политичких
манипулација. Ипак, ја сам уверен да су Срби писали грчким писмом, уз разна
довијања. Постоји и текст Чрнорисца Храбра (у оригиналу на глагољици, коју је
Храбар звао „ћирилицом“) на ову тему:

        (Ако се не види: http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/slike/hrabar.png)

        „Прѣжде ѹбѡ Словѣне не имѣхѫ книгъ, нѫ чрътами и рѣзами
         чьтѣхѫ и гатахѫ, погани сѫще. Кръстивше же сѧ, римсками и
         гръчьскыми писмєны нѫждаахѫ сѧ (писати) словѣнскѹ рѣчь
         бєзь ѹстроениа. Нѫ како можеть сѧ писати добрѣ гръчьскыми
         писмены Б҃ъ, или живѡть, или ѕѣлѡ, или ц҃рковь,
         или чаание, или ширѡта, или ядь, или ѫдѹ, или юность, или
         ѧзык и инаа подобнаа симь? И тако бѣшѧ многа лѣта. По том же
         ч҃лколюбьцъ Б҃ь, строѩи всѣ и нє оставлѣѧ ч҃лча рода бєзь
         разѹма, нѫ всѧ къ разѹмѹ приводѧ и с҃псению, помиловавь
         родь словѣнскыи, посла имь с҃таго Кѡнстантина философа,
         нарицаемаго Кирила, мѫжа правєдна и истинна. И сътвори имъ
         ·л҃· (тридесѧте) писмєна и осмь, ѡва ѹбѡ по чинѹ гръчьскых
         писмєнъ, ѡва же по словѣнстѣи рѣчи.“

        Јесу ли „чрте и резе“ биле руне или зарези на рабошима, остаје питање.
Али стоји да су Словени користили „римска“ и грчка слова. Е, то се већ може
тумачити на разне начине, већ према политичком, верском и националном
опредељењу. Ја то тумачим да су источни Словени, дакле, Бугари, Руси и ми,
користили грчка, а западни, нпр. Пољаци, „римска“. У сваком случају, оно што ми
подразумевамо под данашњом ћирилицом је настало из нечега што се развило из
једног облика грчког писма. Тако, Петар Ђорђић каже да је ћирилица „у основи
грчко и то унцијално писмо, допуњено словима потребним за обележавање чисто
словенских гласова“. И глагољица подсећа на један облик грчког брзописног
писма. Дакле, Грци су нам ближи од Латина, иако је према Д. Батаковићу цар
Душан једно време желео помоћ против Турака од Ватикана по сваку цену, и био
под анатемом Константинопоља, која је скинута тек после његове смрти.

        Поздрав,
        Страхиња

-- 
((((  +  )))) „Су чимъ ће те изаћ' предъ Милоша
((( IC|XC )))  И предъ друге Србске витезове,
(( +--+--+ ))  Кои живе докленъ сунца грїе?“
((( NI|KA )))
((((  +  ))))    — П.П.Ньегошъ, „Горскїй вїенацъ“