|
Ја бих рекао да се у принципу слажем са оваквим
мишљењем. Microsoft је већ рекао да неће превод Office XP писати на
ћирилици него латиници. Наводно Windows то не подржава. Истина
наравно није у томе (о томе је било доста речи у Микро вестима) него да
није финансијски исплатљиво. Windows има уграђен добар систем за
подржавање страних језика, али наравно, да би се прилагодио на српску
ћирилицу кошта. Тако ће то остати за нека друга времена, када се види да
ли ће се све то исплатити (и наравно дебело наплатити). Ово је стварно
једна врста писања историје, јер када се појави Гном на српском мало ко ко незна
енглески ће одбити да постави наш језик на екран. Тако хтео или не он ће
почети да ући оне рећи које ми сада одаберемо. Тако је ово на неки начин и
притисак, који ће сигурно изазвати нека негодовања и свакојаке
коментаре када се нови Гном појави. Нарвно, ја
се лично не секирам за то. Свако има прилику да се укључи и донесе
допринос у овом пројекту. На крају крајева ово је заједничка ствар свих
нас, некима се свиди, а некима не. Мој циљ је да ћеркици на јесен када
крене у други разред покажем компијутер који ће разумети, јер је таман научила
ћирилицу. Њој као и многим другима који незнају енглески то ће помоћи
много.
Успут да питам за када Microsoft планира тај превод, јер у
њему стварно очекујем да видим "свашта".
Дејан
Не
могу са овим да се сложим, недопустиво је да
капитал, а поготово капитал
предузећа која отворено ниподаштавају
српски језик и писмо,
одређује правац развоја језика (ма ког језика).
Исто важи и за псеудо
искуства типа оног код Тирона Андрића (ОЕБС -нема љутиш ;).
Разне
организације и предузећа долазе у Србију, али мало ко (ако ико) од њих је
заинтересован за
очување/поштовање локалног језика и ако ћемо поштено - то
и није њихов посао. Јефтиније је покушати навићи
локалну популацију на
стране речи него штампати нов лого, документцију ....
Њихово је да
покушају, но наша (земље домаћина) је одговорност да се определимо.
Да ли
грађани Србије и у којој мери валадју енглеским језиком, да ли и у којој мери
користе
латинично писмо је ирелевантно - питање је да ли желимо да сачувамо
и освежимо српски језик и писмо.
Паралеле са руским језиком и њиховим
искуствима су прилично погрешне и базиране на истим погрешним премисама
као
и „логика“ бројних страних предузећа и организација - „личе на нас -
асимилирај“.
Ради се о ванредно битном културно-политичком питању, те руска
„искуства“ на жалост нису од помоћи јер се ради о земљи
која се налази у
дубљој кризи него Србија - потврда њихове збуњености је и очајнички потез
наметања ОБАВЕЗЕ
коришћења ћирилице чак и у републикама које немају готово
никакве везе са словенском културом и језиком .
Сматрам да више можемо
научити из искустава Француске или Шведске.
Питање је заиста тешко и
лично немам одоговр, ово су само пар размишљања, али се надам и верујем да
ћемо наћи
решење.
Прихватили смо се подухвата чије последице сежу далеко
ван уских граница ГНОМ окружења и рачунарске терминологије,
не пишемо само
преводе програма - пишемо један мали али битан део историје српског
језика.
Да, изузетна част и још већа одговорност и слажем се да би се
требало посаветовати и са САНУ и другим релевантним
институцијама и поред жалосне чињенице да се они нису сетили да то први
ураде.
|