Re: [Serbiangnome-lista] П ревод акронима

[Страхиња Радић]

Дана 2003.09.06 20:02, Caslav Ilic је написао:
> A како превести акроним са руског или немачког? Нпр. ГЭНИИ 
> (Географо-экономический научно-исследовательский институт) или TÜV 
> (Technischer Überwachungsverein). Да погађам: ГЭНИИ иде у ГЕНИИ а TÜV у 
> ТUV, нешто не верујем да ће неко да се хвата за руску или немачку 
> тастатуру. Где је ту икаква логика?

        Нема логике. Као што рече Његош:

„Смїешна су свойства наше землѣ,
Пунана є лудїехъ премѣнахъ, ...“

        Можда би компромисно решење било да се примени сличан принцип као и при
навођењу страних личних имена: дакле, при првом појављивању (ово је за програме
дискутабилно) се наводи фонетско читање (у случају *скраћеница* ово би био
*превод*, дакле „ГКС“) и у загради скраћеница у изворном облику (ако треба, и
на кинеском! Мада Кинези немају скраћенице јер користе слоговне симболе...),
дакле „GUI“. Даље се користи преведена скраћеница...

        Наравно, ово је само предлог, и вероватно има мањкавости... у
међувремену, ја оне скраћенице које преведем пишем ћирилицом, а оне које остају
у оригиналу латиницом *или изворним писмом*. То значи, *било којим које
подржава Уникод*!

> Извини, мало сам ишао на кварно: енглески! :))) Да ниси видео можда текст 
> на енглеском у коме пише „Soviet state security, called КГБ...“ или 
> „Newest of МиГ fighters...“ :)

        Не заборави да Американци (и Енглези) имају свој правопис, а не користе
српски (непостојећи)... не бисмо ваљда да пресликавамо њихове типографске
норме? Двојни начин представљања скраћеница јесте мало збуњујући, али ако се
усвоји макар правило да се преведено на српски пише ћирилицом („ГКС“), а
непреведено латиницом („HTTP“), биће мање *забуне* о томе да ли се ради о
„Хваљеним-Трпељивим-Товарним-Понијима“ или о „Hyper Text Transfer Protocol“-у
(грдите преводиоца што није све превео, јел'те). А уколико се латиница истакне,
нпр. курзивом, као што је то случај у нашим рачунарским часописима који на овај
начин одвајају енглеску латиницу од „наше“, добија се још мање забуне.

        Узгред, „PC — Personal Computer“ = „ЛР — Лични рачунар“. И нема
забуне...

> И то је нешто што често доводи ствари до апсурда. Нпр., пише „These hull 
> shapes were researched in TsAGI institute during 60's“, неко то преведе 
> као „Ови облици трупа су истраживани у институту TsAGI у току 60-их“, а 
> „TsAGI“ је енглески препев од ЦАГИ (Центральный аэрогидродинамический 
> институт) — мислим стварно... :)

        Да, а Олег није Мењшиков, већ „Menschikoff“... ;^] чак и на „српском“!

        Кад смо већ ту, смешан је и „препев“ „Владимир Иљич Лењин“. Зашто? Па
ако већ пресловљавамо „Илич“ са јотовањем — „Иљич“, требало би и „Ленин“
пресловити као „Љењин“, јер у руском „е“ јотује „л“,дајући „љ“. А ако већ
желимо да задржимо изворну графију, онда није „-њин“, већ „-нин“. Тако да је
овај пример пресловљавања прави „лингвистички Франкенштајн“. ;^)

        Поздрав,
        Страхиња

-- 
((((  +  )))) „Су чимъ ће те изаћ' предъ Милоша
((( IC|XC )))  И предъ друге Србске витезове,
(( +--+--+ ))  Кои живе докленъ сунца грїе?“
((( NI|KA )))
((((  +  ))))    — П.П.Ньегошъ, „Горскїй вїенацъ“