Re: [Serbiangnome-lista] Gnome 2.4.0 - Dropline

[Страхиња Радић]

Дана 2003.09.20 20:44, Branko Ivanovic је написао:
> Pisem kao sto govorim. Divna je stvar imati fonetsko pismo i ponosim se
> time. Tebi ne branim da kujes sopstveno pismo i gramaticka pravila.

        (??!) Какво „писмо“ ја „кујем“? Колико видим, пишем вуковицом. Уколико
мислиш на мој потпис, он је у форми цитата, а то је постојеће српско писмо из
19. века, које нисам ја измислио, а користили су га П.П.Његош, Саво Мркаљ и
други учени Срби тог времена.

        Граматичка правила, нажалост, не постоје, јер услед нашег познатог
принципа „лако ћемо“, који смо иначе по мом мишљењу преузели од Турака,
граматика српског језика не постоји. Постојала је граматика српскохрватског
језика из шездесетих, а после „раздружења“, Хрвати су до данас описали свој
језик, док ми живимо у непостојећој држави са непостојећим знамењима и говоримо
непостојећим и недефинисаним језиком, са непостојећим правилима. У таквој
ситуацији општедруштвеног хаоса, једини избор је створити сопствена граматичка
правила, тако да буду у складу са неким правилима из „српскохрватског“ језика,
а нека друга правила из тог језика прилагодити српском језику.

        Што се тиче Спенсера Трасија и Харисона Форда, изгледа да смо у периоду
Титове владавине (када су ови глумци били популарни) говорили много чистијим
српским језиком, што може да изгледа парадоксално. Деведесете, а нарочито
период после 5. октобра 2000. су нам донеле потпуну доминацију енглеског
језика, и у фонолошком смислу и у значењском, и у сваком другом... полако смо
попримили и енглеске „менталне слике“ и обичаје („Свети Валентин“ и „Ноћ
вештица“), па данас говоримо (веома лош) енглески са извесним процентом српских
речи. Као илустрација за ово може да послужи читање скраћеница „CD“ и „DVD“.
Наиме, „CD“-ови су настали око 1994., а како тада још нисмо били толики
Англосрби, то смо читали (и данас читамо) као „це де“. Међутим, код нас су се
„DVD“-ови појавили после 5. октобра 2000., па их читамо као „ди ви ди“ (а
требало би: „де ве де“). Толико о доследности...

> Ne znam koliko si strucan da bi mogao postavljati standarde u srpskom
> jeziku. Mislim da cu se ipak drzati Vuka.

        Само бих те замолио да ми разјасниш да ли говориш и „мајкроскоуп“,
„јуропска јунија“, „јуро“ (за €) и „јунафајковати“?

> Mozda gresim, mozda i ne. Morao bih pitati Lajnusa (Linusa) kako izgovara
> sopstveno ime. Finski ne znam.

        Постоји на једној страници на Интернету (мрзи ме сада да дајем тачну
адресу, али мислим да је то Линусова домаћа страница) звучна датотека која
садржи звучни запис Линуса лично како изговара своје име. И оно гласи „Линус“.
То што су Американци дебили, па изговарају „Лајнас“ за човека и „Лајнакс“ за
језгро, то је њихова ствар.

> Necu citirati dalji tekst u kome izlazes svoje stavove po pitanju
> slobodnog i vlasnickog softvera jer dalja rasprava ne vodi nigde.

        Наравно. Када се изгубе аргументи, ствар се заташкава.

        Поздрав,
        Страхиња

П.С.: Инсталирај једном подршку за ћирилицу. Није толико тешко колико мислиш да
јесте. Проблем у сваком случају није техничке природе, а пошто си већ „System
Administrator, Belgrade University, Faculty of Economics“...

-- 
((((  +  )))) „Су чимъ ће те изаћ' предъ Милоша
((( IC|XC )))  И предъ друге Србске витезове,
(( +--+--+ ))  Кои живе докленъ сунца грїе?“
((( NI|KA )))
((((  +  ))))    — П.П.Ньегошъ, „Горскїй вїенацъ“